Највеће платформске компаније пале на ЕУ тестовима о самозапошљавању

Godina 2022. u Crnoj Gori je trebalo da počne u znaku programa „Maršalov plan – Evropa sad!“, zasnovanom na velikom skoku zarada i korenitoj promeni finansiranja javnog zdravstva. Međutim, sudbina ambiciozne ekonomske reforme zavisiće od raspleta političke krize koja poslednjih dana preti raspadom vladajuće koalicije.

Na predlog Vlade, crnogorski parlament je 29. decembra usvojio set zakona kojima se omogućava povećenje minimalne zarade sa 250 na 450 evra, povećanje neoporezivog dela zarade do neto iznosa od 700 evra, podizanje poreske stope na zarade veće od 1.000 evra sa devet na 15 posto. Istovremeno, ukida se doprinos koji su zaposleni izdvajali za zdravstva koji će se nadomestiti direktno iz državnog budžeta, između ostalog povećanjem poreskih stopa na akciznu robu, tzv. nezdrave proizvode, igre na sreću…

Ova vest je naišla na masovnu podršku zaposlenih u Crnoj Gori. Istine radi, čule su se i, doduše retke, kritike stručnjaka koji smatraju da se radi o nedovoljno promišljenom eksperimentu, kao i osporavanja iz redova političke opozicije, mada ne cele. Naime, zakoni su usvojeni glasovima 50 od ukupno 81 poslanika, što znači da su dobili podršku i opozicionih zastupnika jer vladajuća koalicija u parlamentu ima “najtanju” moguću većinu od samo 41 poslanika.

Vlada je za svoj program dobila podrške socijalnih partnera – Unije poslodavaca i sindikalnih centrala.

Beveridž umesto Bizmarka

Najavljujući projekat „Evropa sad!“ aktuelna vlast je još pre nekoliko meseci optimistički ustvrdila da je to, nakon nekoliko godina zastoja, veliki iskorak na evropskom putu, ali i put u bolji život građana. Prezentujući plan reforme, ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić najavio je da će država umesto zaposlenih finansirati Fond za zdravstvo uvođenjem progresivne poreske stope na zarade i na dobit, kao i povećanjem akciza na cigarete, alkohol, sklatkiše…